<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>history Archives - Era.mk</title>
	<atom:link href="https://era.mk/tag/history/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://era.mk/tag/history/</link>
	<description>Era.mk is your best source of information and entertainment.</description>
	<lastBuildDate>Sun, 09 Jun 2024 22:49:33 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.0.2</generator>

<image>
	<url>https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/era-logo-lik-2-80x80.png</url>
	<title>history Archives - Era.mk</title>
	<link>https://era.mk/tag/history/</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
<site xmlns="com-wordpress:feed-additions:1">236291844</site>	<item>
		<title>ОСТРАЦИЗАМ: Како Атињаните се бореле против лошите…</title>
		<link>https://era.mk/%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%9a%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d1%81%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%b5%d0%bb%d0%b5-%d0%bf/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 09 Jun 2024 22:49:32 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[history]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://era.mk/?p=7880</guid>

					<description><![CDATA[<p>Потеклото на острацизмот Терминот „острацизам“ потекнува од античка Грција, а тоа бил процес на  протерување на луѓе кои се сметале за штетни за јавниот живот. Тоа се однесува и на други полиња како што се политиката или општествените односи. Општо земено, острацизмот се однесува на социјална изолација. Ова се случува кога човек се повлекува од [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://era.mk/%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%9a%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d1%81%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%b5%d0%bb%d0%b5-%d0%bf/">ОСТРАЦИЗАМ: Како Атињаните се бореле против лошите…</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[		<div data-elementor-type="wp-post" data-elementor-id="7880" class="elementor elementor-7880">
				<div class="elementor-element elementor-element-5a35a799 e-flex e-con-boxed e-con e-parent" data-id="5a35a799" data-element_type="container" data-e-type="container">
					<div class="e-con-inner">
				<div class="elementor-element elementor-element-5a80f7e1 elementor-widget elementor-widget-text-editor" data-id="5a80f7e1" data-element_type="widget" data-e-type="widget" data-widget_type="text-editor.default">
				<div class="elementor-widget-container">
									
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Потеклото на острацизмот</strong></p>

<p class="wp-block-paragraph">Терминот <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC">„острацизам“</a> потекнува од античка Грција, а тоа бил процес на  протерување на луѓе кои се сметале за штетни за јавниот живот. Тоа се однесува и на други полиња како што се политиката или општествените односи.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Општо земено, острацизмот се однесува на социјална изолација. Ова се случува кога човек се повлекува од општествениот живот од различни причини.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Во текот на историјата, бројни личности станале жртви на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC">ОСТРАЦИЗМОТ:</a> Како Атињаните се бореле против лошите политичари?</p>

<p class="wp-block-paragraph">Кога некое лице се сметало за опасно, жителите на Атина во V век имале право да гласаат дали да го протераат 10 години.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Забележано било дека некои од историските личности станале жртви на овој процес, но по „одлежувањето“ на казната можеле да се вратат во родниот град и да ја продолжат кариерата онаму каде што застанале. Острацизмот е забележан во историјата како еден од уникатните примери во кои демосот, или обичните луѓе, имале можност да се борат против злоупотребата на моќта.</p>

<p class="wp-block-paragraph"><strong>Обичните луѓе &#8211; демосот одлучувал</strong></p>

<p class="wp-block-paragraph">Одлуката дали некој ќе биде екскомунициран или не се носела еднаш годишно, но откако одлуката ќе се изнесела во собранието на Атина. Гласањето било анонимно и надгледувано од извршниот совет заедно со 9 највисоки административни службеници.</p>

<p class="wp-block-paragraph">На граѓаните им се давало можност да гласаат против одреден кандидат, на грнчарско парче &#8211; остракон, на кој било изрезбано неговото име, од каде што потекнува името на процесот.</p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="aligncenter wp-image-7941 size-full" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam.jpg" alt="ostrakizam" width="720" height="540" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam.jpg 720w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-300x225.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-100x75.jpg 100w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-80x60.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-360x270.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-373x280.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-620x465.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-460x345.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/ostrakizam-365x274.jpg 365w" sizes="(max-width: 720px) 100vw, 720px" /></p>

<p class="wp-block-paragraph">Старите Атињани верувале дека гласањето е валидно само ако има кворум од 6.000 граѓани. Оној што ќе „победи“ бил протеруван од регионот на Атика на 10 години. На крајот од процесот, тој имал рок од 10 дена да ја организира целата работа и да се спакува.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Протерувањето само по себе не било казна, туку се сметало за еден вид „заладување“, што му овозможело на поединецот да размисли за се и да се врати по истекот на рокот. Во оваа прилика тој не го губел државјанството, ниту му бил одземен личниот имот. Со други зборови, гласањето не било против поединец, туку против неговите политики и идеи.</p>
<p>Најпознатите имиња во грчката историја кои станале жртви на овој процес, за што сведочеле 12.000 остраки од споменатиот период бил познатиот државник Темистокле кој бил прогонет во 471 година п.н.е. по обвинувањата за поткуп, додека големиот војсководец Кимон во 461 година п.н.е. бил осомничен дека е премногу пријателски настроен кон Спарта.</p>

<p class="wp-block-paragraph"><strong>Политички острацизам</strong></p>

<p class="wp-block-paragraph">Острацизмот е сè уште многу присутен на полето на политиката, но не како во Античка Грција. Во оваа смисла, тоа се случува кога човек од одредена партија ќе почне да се одвојува во сопствената формација.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Некои од причините за ова може да бидат:</p>

<ul>
<li>Несогласување со политичката програма користена на одредени избори.</li>
<li>Несогласување околу сојузите и пактовите предложени од раководството на партијата.</li>
<li>Критики кои можат да бидат насочени кон функционирањето на партијата или нејзината влада.</li>
<li>Раздор пред идеолошката еволуција на партијата.</li>
</ul>

<p class="wp-block-paragraph"><strong>Социјален острацизам</strong></p>

<p class="wp-block-paragraph">Терминот острацизам, како што знаеме и како што видовме во примерот на Античка Грција, се однесува и на социјалната сфера. Ако ова е „наметнато“ од други луѓе, тоа е синоним за изземање. Тоа го трпат луѓе кои уживале во одредени врски и општествени активности, но кои биле отстранети од нив поради различни причини. Останатите луѓе со кои ја споделил оваа активност ја оставиле настрана со цел тој да се откаже од наведената практика.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Може да се однесува и на доброволна изолација од причини како што се славата и неможноста да се води нормален живот. Тоа се случува кај бројни познати личности најчесто од светот на уметноста и спортот, бидејќи имаат интровертен карактер кој директно се судира со славата произлезена од нивната професија. Развојот на нивниот секојдневен живот е главно ограничен на семејството и работната средина, оставајќи ги активностите кои може да вклучуваат прекумерен социјален контакт.</p>
<p><strong>Стигматизација</strong></p>
<p>Луѓето кои се перцепирани како различни или кои припаѓаат на одредена група која е социјално стигматизирана може да доживеат отфрлање или дискриминација. Ова може да се случи врз основа на различни фактори, вклучувајќи раса, пол, сексуална ориентација, верска припадност и други карактеристики.</p>
<p><strong>Острацизам на работното место</strong></p>
<p>Во деловното опкружување, вработените може да бидат изложени на острацизам или дискриминација од колегите или претпоставените. Ова може да има сериозни последици за менталното здравје и професионалниот развој на поединецот.</p>
<p><strong>Социјални мрежи и јавно мислење</strong></p>
<p>Интернетот и социјалните мрежи исто така можат да бидат платформи каде што поединците доживуваат виртуелен острацизам. Луѓето кои се изложени на „онлајн линч“ или кои се цел на омраза и стигматизација можат да ги почувствуваат последиците во реалниот живот.</p>
<p><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC">Острацизмот</a> може да се смета за интересен бидејќи претставувал единствена демократска практика насочена кон зачувување на демократијата и спречување на евентуалната тиранија на поединецот. Но, во исто време, тој покажал дека демократските процеси не се секогаш ослободени од злоупотреби и политички интриги.</p>
								</div>
				</div>
					</div>
				</div>
				</div>
		<p>The post <a href="https://era.mk/%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d0%bc-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%9a%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d1%81%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%b5%d0%bb%d0%b5-%d0%bf/">ОСТРАЦИЗАМ: Како Атињаните се бореле против лошите…</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
		<post-id xmlns="com-wordpress:feed-additions:1">7880</post-id>	</item>
		<item>
		<title>Европски Алкатраз</title>
		<link>https://era.mk/%d0%b5%d0%b2%d1%80%d0%be%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b0%d0%bb%d0%ba%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b7/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 02 Dec 2023 15:30:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[history]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://era.mk/?p=7135</guid>

					<description><![CDATA[<p>Европски Алкатраз е затвор во Медитеранот од кој никој никогаш не успеал да побегне. Шато д&#8217;Иф е поранешниот француски остров &#8211; затвор, кој многумина сè уште го нарекуваат европски Алкатраз. Станува збор за минијатурен остров кој се простира на 0,03 квадратни километри во залив кој е оддалечен 3,5 километри од старото пристаниште во Марсеј, а [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://era.mk/%d0%b5%d0%b2%d1%80%d0%be%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b0%d0%bb%d0%ba%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b7/">Европски Алкатраз</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[		<div data-elementor-type="wp-post" data-elementor-id="7135" class="elementor elementor-7135">
				<div class="elementor-element elementor-element-3f84e5ec e-flex e-con-boxed e-con e-parent" data-id="3f84e5ec" data-element_type="container" data-e-type="container">
					<div class="e-con-inner">
				<div class="elementor-element elementor-element-6871002 elementor-widget elementor-widget-text-editor" data-id="6871002" data-element_type="widget" data-e-type="widget" data-widget_type="text-editor.default">
				<div class="elementor-widget-container">
									
<p class="wp-block-paragraph">Европски Алкатраз е затвор во Медитеранот од кој никој никогаш не успеал да побегне.</p>

<p class="wp-block-paragraph">Шато д&#8217;Иф е поранешниот француски остров &#8211; затвор, кој многумина сè уште го нарекуваат европски Алкатраз. Станува збор за минијатурен остров кој се простира на 0,03 квадратни километри во залив кој е оддалечен 3,5 километри од старото пристаниште во Марсеј, а на кој доминира тврдина на три ката.</p>
<p><img decoding="async" class="wp-image-7160 size-large aligncenter" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-1024x683.jpg" alt="" width="1024" height="683" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-1024x683.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-300x200.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-768x512.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-150x100.jpg 150w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-80x53.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-360x240.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-373x249.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-620x413.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-460x307.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1-365x243.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk1.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p> </p>

<p class="wp-block-paragraph">Шато д&#8217;Иф (Chateau d&#8217;If) бил изграден на почетокот на 16 век од францускиот крал Франциско I за да го заштити брегот од инвазија, но и да ја скрие новата флота галеони од љубопитните очи. Поради утврдувањето на самиот остров, но и безмилосните морски струи околу него, се покажало како идеално место за затвор.</p>
<p><img decoding="async" class="aligncenter wp-image-7159 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-1024x672.jpg" alt="" width="1024" height="672" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-1024x672.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-300x197.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-768x504.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-80x52.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-360x236.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-373x245.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-620x407.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-460x302.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk-365x239.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk.jpg 1200w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>

<p class="wp-block-paragraph">Од 1580 до 1871 година, некои од најопасните криминалци во тоа време овде ја отслужувале својата казна, како и верски и политички затвореници кои се спротивставувале на сегашната власт. Богатите криминалци подмитувале чувари за да им дадат сопствена ќелија, раскошни оброци и други поволности. Сиромашните, пак, умирале од глад и болести во занданите без дневна светлина.</p>
<p> </p>

<p class="wp-block-paragraph">Но, Шато д&#8217;Иф стана глобално популарен дури откако Александар Думас го спомнал во неговиот познат роман Грофот Монте Кристо од 1844 година. Иако протагонистот Едмонт Дантес успешно бега од овој затвор по 14 години затвор, во реалноста не е забележан ниту еден успешен случај на бегство од Шато д&#8217;Иф.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-7167 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-1024x411.jpg" alt="" width="1024" height="411" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-1024x411.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-300x120.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-768x308.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-80x32.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-360x144.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-373x150.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-620x249.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-460x185.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3-365x146.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/12/mk3.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>

<p class="wp-block-paragraph">Големата популарност на романот придонесе за распуштање на затворот и отворање на островот за јавноста во 1890 година. Оттогаш, станува главна туристичка атракција што ја посетуваат гости од целиот свет. Од Марсеј можете да купите билет за брод кој оди директно до Шато д&#8217;Иф..</p>
								</div>
				</div>
					</div>
				</div>
				</div>
		<p>The post <a href="https://era.mk/%d0%b5%d0%b2%d1%80%d0%be%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b0%d0%bb%d0%ba%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b7/">Европски Алкатраз</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
		<post-id xmlns="com-wordpress:feed-additions:1">7135</post-id>	</item>
		<item>
		<title>Училиштето во антички Рим</title>
		<link>https://era.mk/%d1%83%d1%87%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5-%d0%b2%d0%be-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d1%80%d0%b8%d0%bc/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 02 Dec 2023 08:30:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[history]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://era.mk/?p=7113</guid>

					<description><![CDATA[<p>Училиштето во антички Рим било место каде децата од богатите и благородни семејства учеле да читаат, пишуваат, бројат, јавно зборуваат и се подготовка за политички и воен живот. Децата на сиромашните, робовите и жените имале мали шанси да учат и биле ограничени на учење на основите работи. Римскиот образовен систем бил инспириран од грчкиот систем, [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://era.mk/%d1%83%d1%87%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5-%d0%b2%d0%be-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d1%80%d0%b8%d0%bc/">Училиштето во антички Рим</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[		<div data-elementor-type="wp-post" data-elementor-id="7113" class="elementor elementor-7113">
				<div class="elementor-element elementor-element-5406e7c1 e-flex e-con-boxed e-con e-parent" data-id="5406e7c1" data-element_type="container" data-e-type="container">
					<div class="e-con-inner">
				<div class="elementor-element elementor-element-2e01a24f elementor-widget elementor-widget-text-editor" data-id="2e01a24f" data-element_type="widget" data-e-type="widget" data-widget_type="text-editor.default">
				<div class="elementor-widget-container">
									<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Училиштето во антички Рим било место каде децата од богатите и благородни семејства учеле да читаат, пишуваат, бројат, јавно зборуваат и се подготовка за политички и воен живот. Децата на сиромашните, робовите и жените имале мали шанси да учат и биле ограничени на учење на основите работи.</p>
<p></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><br>Римскиот образовен систем бил инспириран од грчкиот систем, но имал некои разлики. Римјаните повеќе ја ценеле практиката отколку теоријата и повеќе им давале значење на формирањето на карактерот и моралните вредности отколку на филозофијата и науката. Имале и поорганизирано образование кое било контролирано од државата.</p>
<p></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><br>Римското образование било поделено на три нивоа: основно образование, средно образование и високо образование. Основното образование започнувало на седумгодишна возраст и траело до дванаесет или тринаесет години. На ова ниво учениците учеле азбука, граматика, читање и пишување на латиница, како и едноставни математички операции. Тие користеле куфер со училишниот прибор, како што биле: восочни табли, моливи, папируси и бои.</p>
<p></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><br>Средното образование бilo наменето за млади луѓе кои сакаle да ги продолжат студиите и подлабоко да се навлезат во римската култура. На ова ниво студентите студирале литература, поезија, историја, географија, религија и астрономија. Читале и анализирале дела на познати автори, како што се Вергилиј, Хорас и Овидиј. Го учеле и грчкиот јазик, кој се сметал за благороден и културен јазик.</p>
<p></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><br>Високото образование било резервирано за млади луѓе кои се стремат кон јавна или воена кариера. На ова ниво, студентите студирале реторика, јавно говорење, право и политика. Тие учеле да зборуваат елоквентно и убедливо, да ги бранат своите идеи на судови и собранија и да ги водат војниците во битка. Добивале и лекции по земјоделство, што се сметало за достоинствена и почесна дејност.</p>
<p></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><br>Училиштето во Стариот Рим било одраз на римското општество: хиерархиско, патријархално и елитистичко. Служело за пренесување на римските вредности и традиции, за формирање лојални и доблесни граѓани и за подготовка на водачи способни да управуваат со огромната империја.</p>
<p></p>								</div>
				</div>
					</div>
				</div>
				</div>
		<p>The post <a href="https://era.mk/%d1%83%d1%87%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5-%d0%b2%d0%be-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d1%80%d0%b8%d0%bc/">Училиштето во антички Рим</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
		<post-id xmlns="com-wordpress:feed-additions:1">7113</post-id>	</item>
		<item>
		<title>Седумте Светски чуда на античкиот свет…</title>
		<link>https://era.mk/sedumte-svetski-cuda-na-antickiot-svet/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 15 Nov 2023 13:49:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[history]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://xtheme.us/avas-news/?p=251</guid>

					<description><![CDATA[<p>Огромни триаголни структури направени без никаква модерна опрема. Статуи високи колку и џиновите од бајките. Исклучителна архитектура со сложени детали, која ги зашеметува дури и најдобрите уметници. Во 4-тиот век п.н.е., грчките патници започнале да пишуваат листа од прекрасни места и знаменитости, кои тие ги виделе. Создале многу листи, но само неколку се познати за [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://era.mk/sedumte-svetski-cuda-na-antickiot-svet/">Седумте Светски чуда на античкиот свет…</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[		<div data-elementor-type="wp-post" data-elementor-id="251" class="elementor elementor-251">
				<div class="elementor-element elementor-element-69e09d38 e-flex e-con-boxed e-con e-parent" data-id="69e09d38" data-element_type="container" data-e-type="container">
					<div class="e-con-inner">
				<div class="elementor-element elementor-element-6f5f4239 elementor-widget elementor-widget-text-editor" data-id="6f5f4239" data-element_type="widget" data-e-type="widget" data-widget_type="text-editor.default">
				<div class="elementor-widget-container">
									<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Огромни триаголни структури направени без никаква модерна опрема. Статуи високи колку и џиновите од бајките. Исклучителна архитектура со сложени детали, која ги зашеметува дури и најдобрите уметници.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Во 4-тиот век п.н.е., грчките патници започнале да пишуваат листа од прекрасни места и знаменитости, кои тие ги виделе. Создале многу листи, но само неколку се познати за нас денес. Меѓу нив е и листата која ја направил Херодот (Herodotus), историчар кој го охрабрил неконвенционалниот метод на истажување или учење. Листата која тој ја составил била листа на <strong>Седумте антички Светски чуда</strong>.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>1. Големата Пирамида во Гиза</u> (</strong><strong>The Great Pyramid of Giza)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Пирамидата во Гиза или Кеопсовата пирамида</strong>, заслужува да се спомене на самиот врв поради две причини. Прво, тоа е <strong>единственото античко светско чудо кое сеуште постои</strong>. Второ, тоа е <strong>масивна градба од камен, која била изградена во време кога во светот не постоеле кранови и други градежни машини!</strong></p>
<p></p>
<ul>
<li>Се проценува дека пирамидата <strong>тежи неверојатни 5.955.000 тони.</strong></li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li> Малтерот кој го користеле градежниците за да ги спојат камените блокови е <strong>толку уникатен, што научниците досега неуспеале да го рекреираат истиот!</strong></li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Кемитијците (Khemitians) од Египет, ги нарекувале пирамидите „per-neter“, кои имале <strong>примарна цел да генерираат, трансформираат и пренесуваат енергија</strong>.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Се претпоставува дека првичните пресметки за обвивката на пирамидата, биле за тие <strong>да дејствуваат како големи огледала кои ја рефлектираат светлината толку силно, што може да се види од месечината!</strong></li>
</ul>
<h5><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-3698 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-1024x576.jpg" alt="" width="1024" height="576" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-1024x576.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-300x169.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-768x432.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-1536x864.jpg 1536w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-80x45.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-360x203.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-373x210.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-620x349.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-460x259.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza-365x205.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/The-Great-Pyramid-of-Giza.jpg 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" />Големата Пирамида во Гиза</h5>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<p class="wp-block-paragraph">Секој дел од конструкцијата, вклучувајќи го и издигнувањето, поставувањето на пирамидата и дизајнот биле прецизно пресметани и намерно избрани! <strong>Со тоа се поставува прашањето колку биле интелигентни и информирани античките цивилизации, зар не</strong>?</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>2. Колос од Родос</u> (</strong><strong>Colossus of Rhodes)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Колосот од Родос била статуа која се претпоставува дека била изградена во 2-риот век п.н.е., на грчкиот остров Родос. Статуата, за која е познато дека <strong>била висока околу 30 метри, била уништена од земјотрес во 226 година п.н.е.</strong></p>
<p></p>
<ul>
<li>Статуата, која била <strong>направена од бронза</strong>, ја подигнал Чарлс од Линдос и таму <strong>стоела 54 години.</strong></li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li><strong>На статуата е прикажан Хелиос</strong>, како стои со раздвоени стапала, секое стапало на мермерен пиедестал висок 15 метри, и го носи факелот со едната рака над главата.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li><strong>Земјотрес ја скршил статуата кај колената и поголемиот дел лежел на земјата, недопрен, цели 800 години</strong>. Се претпоставува дека бронзата од статуата била украдена од Арапски напаѓачи.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Колосот од Родос</strong> се наоѓа на листата на светски чуда, бидејќи кога листата се правела оваа статуа сеуште постоела.</p>
<h5><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-3711 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-1024x670.jpg" alt="" width="1024" height="670" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-1024x670.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-300x196.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-768x502.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-460x301.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-80x52.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-360x235.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-373x244.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-620x406.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes-365x239.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Colossus-of-Rhodes.jpg 1116w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" />Колосот од Родос</h5>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>3. Храмот на Артемида</u> (</strong><strong>Temple of Artemis</strong> <strong>at Ephesus</strong><strong>)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">„Кога ја видов светата куќа на Артемида, со кули кои ги достигнуваат облаците, останатите беа ставени во сенка.“ – ова го рекол еден грчки патник откако го посетил Храмот на Артемида, како и останатите светски чуда од листата.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Исто така, <strong>се нарекува и Храмот на Дијана</strong>, Храмот на Артемида во античкиот грчки град Ефес, кој се наоѓа во близина на Selçuk, во провинцијата Измир, во денешна Турција.</p>
<p></p>
<ul>
<li> Масивниот храм <strong>стоел високо исправен се до 7-миот век п.н.е.,</strong> кога бил уништен од поплава.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li><strong>Втората фаза од изградбата на храмот била во 550 година п.н.е.,</strong> но Херострат (Herostratus) го запалил во залуден обид да стане познат и на тој начин го уништил.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<p class="wp-block-paragraph">Локацијата на храмот денес е празна, со само неколку делови и столбови од структурата кои биле ископани во 18-тиот век од нашата ера.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-6398 size-full" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707.png" alt="" width="750" height="429" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707.png 750w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-300x172.png 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-80x46.png 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-360x206.png 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-373x213.png 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-620x355.png 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-460x263.png 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/11/Background-57-e1701118120707-365x209.png 365w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p>Храмот на Артемида</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>4. Висечките градини на Вавилон</u> (</strong><strong>Hanging Gardens of Babylon)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Самата фраза „висечки градини“ создава чувство на стравопочит кај многумина. Иако во неколку антички текстови се спомнуваат овие прекрасни и волшебни градини, сепак <strong>археолозите не успеале да најдат докази за нивното постоење</strong>. Всушност, историчарите сеуште не успеале да ја утврдат точната локација на овие градини.</p>
<p></p>
<ul>
<li><strong>Доколку замисливте градини кои навистина „висат“, тогаш лошо сте замислиле</strong>. Градините се <strong>слоевита структура со тераси една над друга</strong>. Името потекнува од грчкиот збор „kremastos“, што значи преклопување како мала тераса на еден балкон.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li><strong>Царот Nebuchadnezzar II ја изградил градината за својата сопруга</strong>, на која и недостигало зеленилото на планините на кои живеела.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Вавилон се наоѓал во дел од светот кој имал многу сува клима и каде многу ретко врнел дожд. Затоа, градинарите морале да користат систем за наводнување, за да ја донесат водата од реката Еуфрат па се до градините.</li>
</ul>
<h5><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-3716 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-1024x585.jpg" alt="" width="1024" height="585" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-1024x585.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-300x171.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-768x439.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-80x46.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-360x206.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-373x213.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-620x354.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-460x263.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon-365x209.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Hanging-Gardens-of-Babylon.jpg 1400w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" />Висечките градини на Вавилон</h5>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<p class="wp-block-paragraph">Без оглед на информациите кои постојат за овие градини, сеуште не постои убедлив доказ дека тие навистина постоеле. Дури и да постоеле, <strong>тие биле уништени во земјотрес за време на 2-риот век п.н.е.,</strong> согласно одредени извештаи.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>5. Светилникот во Александрија</u> (</strong><strong>Lighthouse of Alexandria)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Фаросот или светилникот во Александрија</strong> се смета за <strong>една од најнапредните технолошки структури од 3-тиот век п.н.е.</strong> Светилникот бил изграден за време на Египетското кралство Ptolemy, на пристаништето во Александрија, за да ги води бродовите кои доаѓале кон градот од Средоземното море.</p>
<p></p>
<ul>
<li>Биле потребни <strong>20 години за да се заврши изградбата на светилникот</strong>. Се претпоставува дека е <strong>првиот светилник и исто така највисоката зграда во светот во тоа време</strong>. Но, сепак не бил повисок од пирамидите.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>За разлика од светилниците со еден столб, кои ги гледаме денес, <strong>Фаросот наликувал повеќе на облакодер со повеќе нивоа</strong>, почнувајќи од најширокиот на дното, па се до најтесниот на врвот од кулата.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Иако не се знае што точно го уништило светилникот, <strong>многумина веруваат дека оваа градба, како и многу други, била жртва на земјотрес</strong>.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-3720 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-1024x576.jpg" alt="" width="1024" height="576" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-1024x576.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-300x169.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-768x432.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-1536x864.jpg 1536w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-80x45.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-360x203.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-373x210.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-620x349.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-460x259.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria-365x205.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Lighthouse-of-Alexandria.jpg 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p></p>
<h5>Светилникот во Александрија</h5>
<p class="wp-block-paragraph">Светилникот бил повеќе од само кула која им го покажувала патот на бродовите со својата светлина. Тоа било <strong>архитектонско чудо со статуи на богови и божици во внатрешноста</strong>, што придонело повеќе да наликува на деловна зграда од 20-тиот век, отколку на светилник.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>6. Статуа на Зевс во Олимпија</u> (</strong><strong>Statue of Zeus at Olympia)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Статуата на Зевс била статуа висока 12,8 метри</strong>, поставена во античкиот спортски град Олимпија, во 2-риот век п.н.е. Статуата се наоѓала во светилиштето на Зевс, кое било дел од спортскиот комплекс во Олимпија, каде се одржувале годишните игри.</p>
<p></p>
<ul>
<li>Статуата била <strong>изработена од дрво и покриена со злато и панели од слонова коска</strong>.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Градот Олимпија имал многу голема влажност на воздухот, па поради тоа тие дополнително се грижеле за статуата, полирајќи ја со маслиново масло за да се спречи било какво оштетување.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Статуата била <strong>толку висока и толку блиску до покривот на храмот</strong>, што доколку Зевс оживеел и застанал, главата ќе му дошла до над покривот.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-3728 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-1024x576.jpg" alt="Статуа на Зевс во Олимпија" width="1024" height="576" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-1024x576.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-300x169.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-768x432.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-1536x864.jpg 1536w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-80x45.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-360x203.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-373x210.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-620x349.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-460x259.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia-365x205.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Statue-of-Zeus-at-Olympia.jpg 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p></p>
<h5>Статуа на Зевс во Олимпија</h5>
<p class="wp-block-paragraph">Според историчарите, <strong>статуата била уништена во пожар или на својата оригинална локација или пак во Цариград</strong> (денешен Истанбул), каде што била испратена за еден грчки колекционер.</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong><u>7. Мавзолејот во Халикарнас</u> (</strong><strong>Mausoleum at Halicarnassus)</strong></p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph">Дали некогаш сте се запрашале зошто гробница уште се нарекува и мавзолеј? Според приказната, гробницата на турскиот Цар Mausolus била дизајнирана и изградена од грчки архитекти во градот Халикарнас (денешен Бодрум) во Турција. <strong>Дизајнот на гробницата бил толку многу убав</strong>, што Антипатерот од Сидон решил дека овој мавзолеј ќе биде едно од седумте светски чуда.</p>
<p></p>
<ul>
<li>Гробницата била <strong>масивна бела структура, која била изработена од мермер и била висока 13 метри.</strong></li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li><strong>Надворешниот дизајн имал прекрасна резба</strong>, која ги прикажувала кралот и кралицата во кочија влечена од коњи.</li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"></p>
<ul>
<li>Во дизајнот на структурата е видливо <strong>влијанието на египетски, грчки и ликијски архитектонски стилови.</strong></li>
</ul>
<p class="wp-block-paragraph"><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter wp-image-3729 size-large" src="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-1024x679.jpg" alt="Мавзолејот во Халикарнас" width="1024" height="679" srcset="https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-1024x679.jpg 1024w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-300x199.jpg 300w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-768x509.jpg 768w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-1536x1019.jpg 1536w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-150x100.jpg 150w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-80x53.jpg 80w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-360x239.jpg 360w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-373x247.jpg 373w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-620x411.jpg 620w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-460x305.jpg 460w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus-365x242.jpg 365w, https://era.mk/wp-content/uploads/2023/09/Mausoleum-at-Halicarnassus.jpg 1600w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" />Мавзолејот во Халикарнас</p>
<p></p>
<p class="wp-block-paragraph"><strong>Структурата на гробницата преживеала напад од Александар и од пирати, но подлегнала на земјотрес.</strong> Деловите од уништената градба биле искористени за реконстукција на некои други згради во градот, од страна на крстоносците во 13-тиот век. Зборот Мавзолеј, фраза користена за гробницата на Mausolus, оттогаш се користи за да ги опише сите државни гробници.</p>
<h6><em>извор:<a href="https://www.gotham.mk/7-te-svetski-cuda-na-antickiot-svet/">gotham.mk</a></em></h6>
<p></p>								</div>
				</div>
					</div>
				</div>
		<div class="elementor-element elementor-element-7f9e6b5 e-flex e-con-boxed e-con e-parent" data-id="7f9e6b5" data-element_type="container" data-e-type="container">
					<div class="e-con-inner">
					</div>
				</div>
				</div>
		<p>The post <a href="https://era.mk/sedumte-svetski-cuda-na-antickiot-svet/">Седумте Светски чуда на античкиот свет…</a> appeared first on <a href="https://era.mk">Era.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
		<post-id xmlns="com-wordpress:feed-additions:1">251</post-id>	</item>
	</channel>
</rss>
